Dvostruki nobelovac Linus Pauling, koji je živeo 93 godine i na sopstvenom primeru dokazao da je moguće izaći na kraj sa bolešću i nemoći bez pomoći lekova, tvrdio je da je godišnja potrošnja dihidrokvercetina u količini od nekoliko grama godišnje, posebno u kombinacija sa vitaminom C, doprinosi stvarnom produženju aktivnog života za 20-25 godina.[1] Stvar je u tome, što saglasno jednoj od najboljih u današnje vreme, teoriji starenja (njeni autori su D. Harman, 1956, N. Emanuel, 1958), ovo poslednje nastaje usled nagomilavanja oštećenja u ćelijama izazvanih slobodnim radikalima sa vremenom. Reakcije oksidacije u telu su stalno praćene formiranjem aktivnih vrsta kiseonika. Normalno, sopstveni antioksidativni sistem osobe lako se nosi sa njima: njihov višak se eliminiše posebnim enzimima – dismutazom, katalazom i peroksidazom. Preostale radikale neutrališe u ćeliji vitamin C, a spolja vitamini A i E. Zbog toga Parafarm proizvodi dihidrokvercetin u kombinaciji sa ovim vitaminima.

Međutim, problem savremenog čoveka je što je faktora koji povećavaju broj slobodnih radikala u organizmu (izloženost zračenju, pušenje, stres, uzimanje određenih lekova, loša ekologija, loša ishrana i dr.) iz godine u godinu sve više, a antioksidanata u našoj hrani je sve manje. U ovoj situaciji, uzimanje dihidrokvercetina može postati pravi spas. U 2008-2009, dve nezavisne američke laboratorije su dokazale da supstanca nadmašuje svoje najbliže konkurente 11 ili više puta u svojoj antioksidativnoj aktivnosti. Kako se bioflavonoid bori protiv slobodnih radikala? Ispostavilo se da je supstanca u stanju da presreće reaktivne vrste kiseonika, a takođe formira komplekse sa jonima metala, koji ubrzavaju oksidativne procese.