Gusta krv kod koronavirusa: šta raditi?
Nova infekcija koronavirusom je prava „crna kutija“, čiji mehanizam delovanja nije u potpunosti poznat. Naučnici još ne mogu da objasne kako nastaju i razvijaju se komplikacije COVID-19. Gusta krv kod obolelih od koronavirusa jedna je od tih misterioznih komplikacija. Primećuje se da se od trenutka ulaska patogena u ljudsko telo aktivira sistem koagulacije krvi, pokreću se procesi stvaranja tromba u malim sudovima vitalnih organa.
Šta raditi u takvim slučajevima?
Kako abnormalno zgrušavanje krvi kod obolelih od koronavirusa pogađa pluća i srce
Rezultati svetskih studija pokazuju da oko 30% pacijenata suočenih sa COVID-19 pati od zgrušavanja krvi i krvnih ugrušaka. U kapilarima pluća pacijenata nalaze se stotine mikrotromba, što uzrokuje opsežne inflamatorne procese. Povećava se rizik od srčanog i moždanog udara.
Elastični krvni ugrušci začepljuju duboke vene nogu. Kada se otkidaju, takvi ugrušci sa protokom krvi ulaze u pluća, začepljujući lumen arterije respiratornog organa. Dovod krvi u pojedinačna područja je poremećen, ćelije pluća su lišene ishrane i prestaju da obavljaju svoje funkcije. Na rendgenskom snimku lekar uočava kliničku sliku upale pluća, koja često postaje uzrok smrti osobe.
Zbog blokade sudova pluća, pati i srce. To potvrđuje profesor Nils Kucher, šef Odeljenja za angiologiju u Univerzitetskoj bolnici u Cirihu, gde je sprovedeno istraživanje plućne embolije u COVID-19. Prema njegovim zapažanjima, pritisak u srčanom mišiću postaje toliko visok da se trenutno razvija vaskularna, a zatim i srčana insuficijencija.
Časopis Lancet objavio je studiju Univerzitetske bolnice u Cirihu, prema kojoj se zapaljenski procesi u COVID-19 razvijaju ne samo u plućnim venama i arterijama, već i u sudovima drugih organa. Ali zašto postoji gusta krv sa koronavirusom i nastaju krvni ugrušci?
Uzroci povećanog zgrušavanja krvi u koronavirusu
Studija švajcarskih naučnika na uzorcima tkiva preminulih pacijenata pokazala je da je virus sposoban da ošteti, pa čak i da ubije endotelne ćelije – zaštitni sloj koji oblaže unutrašnju površinu krvnih sudova. SARS-CoV-2 oponaša supstance neophodne za život endotelnih ćelija, a prevareni ćelijski receptori (ACEII) sami pouzdano vežu virus za ćelijsku membranu, prianjajući uz S-proteine svoje „krune“. Kršenje integriteta endotela je okidač za stvaranje tromba. I zato.
Prvo, endotelne ćelije su u stanju da se odupru stvaranju tromba. Oni regulišu rad sistema koagulacije krvi, proizvodeći dve vrste supstanci: pospešuju stvaranje krvnih ugrušaka kada je posuda oštećena i sprečavaju ovaj proces ako integritet sudova nije narušen.
Drugo, u našem telu postoje posebne ćelije, čiji zadaci uključuju „krpanje“ oštećenog endotela. To su trombociti. U roku od nekoliko minuta, prikače se na oštećeni zaštitni sloj krvnih sudova, međusobno se lepe (agregat) i formiraju ugrušak koji delimično ili u potpunosti prekriva lumen krvnih sudova. Na ovaj način telo pokušava da spreči ulazak krvi iz oštećenog krvnog suda u telesnu šupljinu.
Takva lokalna adhezija trombocita obično ne predstavlja pretnju za protok krvi, jer je reverzibilna – prolazi kroz obrnuti razvoj kada opasnost prođe.
Sa COVID-19, to se ne dešava.
Struktura kohezivnih trombocita je modifikovana, na njihovoj površini se aktiviraju supstance koje uzrokuju zgušnjavanje krvi. Interakcija ovih supstanci dovodi do zgušnjavanja ugruška i stvaranja krvnog ugruška. Blokada mikrocirkulacije je nepovratna.
Grupa specijalista iz Severnog kardiološkog centra u Saint-Denisu (Francuska) izvestila je da se usled razmnožavanja SARS-CoV-2 u ljudskom telu razvija snažna inflamatorna reakcija, formiraju se mnogi signalni molekuli koji takođe indirektno povećavaju zgrušavanje krvi.
Zbog čega je kod koronovirusa gusta krv ?
Zgrušavanje krvi u koronavirusu: simptomi i lečenje
Znaci zgušnjavanja krvi u koronavirusu ne mogu se nazvati specifičnim, jer se slične manifestacije mogu posmatrati i kod drugih patologija. Bez obzira na to, ako se osoba istovremeno obraća lekaru zbog nekoliko simptoma navedenih u nastavku, lekar može pretpostaviti da ima povećanu viskoznost krvi, drugim rečima, hiperviskozni sindrom.
Pa, kako razumeti da je krv gusta sa koronavirusom? Navedimo glavne karakteristike:
• bolna glavobolja;
• vrtoglavica;
• slabost mišića;
• vrtoglavica sa gubitkom koordinacije, tinitus;
• brzi zamor, pospanost, poremećaji spavanja;
• osećaj težine i bolova u nogama;
• peckanje u rukama i stopalima, osećaj "guske" koji trče po telu, utrnulost, sagorevanje;
• preosetljivost na hladnoću;
• suva koža, cijanoza njegovih pojedinačnih područja, kao i sluznica usta i kapaka;
• povećana anksioznost, tendencija ka depresivnim stanjima;
• tendencija na zatvor;
• kad se posečemo, krv teče sporije nego obično.
Ako sumnjate na gustu krv nakon koronavirusa, koristi se poseban uređaj za razjašnjavanje dijagnoze – viskozimetar. Omogućava vam upoređivanje brzine kretanja krvi i destilovane vode u istim posudama pod istim uslovima (temperatura, pritisak). Obično se krv kreće 4-5 puta sporije od vode, a viskoznost joj je 4-5 mPa s (millipascal sekunda). Sa zgušnjavanjem krvi nakon koronavirusa, ova cifra može porasti na 22,9 mPa s.
Prema Nilsu Kucheru, teške komplikacije koronavirusne infekcije, poput plućne embolije, mogu se izbeći razređivačima krvi. Trebali bi ih uzimati ne samo pacijenti sa COVID-19 koji se leče u bolnici, već i oni koji se leče kod kuće.
Heparin – lek za gustu krv od koronavirusa ili korak ka provaliji
Antikoagulantni Heparin je sada veoma popularan u lečenju guste krvi u koronavirusu. Prva zapažanja o njegovoj upotrebi kod kritičnih pacijenata pokazala su da lek razređuje krv, rastvara krvne ugruške, suzbija upale i poboljšava funkciju pluća. Međutim, dalja istraživanja su identifikovala neželjene efekte ovog tretmana.
Stručnjaci iz Pekinškog instituta za biotehnologiju i njihove kolege iz bolnice Huoshenshan, smeštene u mestu Vuhan, izvestili su da upotreba Heparina za COVID-19 povećava verovatnoću komplikacija i rizik od smrti. Činjenica je da uzimanje ovog antikoagulanta u nekim slučajevima dovodi do smanjenja broja trombocita u krvi.
Iz nepoznatih razloga, imuni sistem počinje da proizvodi antitela koja napadaju trombocite koji su u interakciji sa Heparinom. To uzrokuje masovnu smrt krvnih zrnaca, čija je funkcija održavanje svog tečnog stanja. Kao rezultat, ne samo da se stari krvni ugrušci rastvaraju, već se formiraju novi.
U normalnoj situaciji takva reakcija je izuzetno retka – kod 1% pacijenata nakon produžene upotrebe Heparina. Sa infekcijom koronavirusom, može početi spontano nakon jedne doze popularnog antikoagulanta. Kineski istraživači zabeležili su sličan razvoj kod 40% pacijenata primljenih na intenzivnu negu sa teškim oblikom COVID-19.
Naučnici su rekli da se Heparin ni u kom slučaju ne sme koristiti u lečenju koronavirusa.
Prirodni lek za sigurno i efikasno razređivanje krvi
Jedinstvena prirodna supstanca, flavonoid dihidrokvercetin, ekstrahovan iz dela korena sibirskog i daurskog ariša, sposoban je da bezbedno smanji viskoznost krvi . Proučavanje njegovog uticaja na krvotok izvršio je profesor na Moskovskoj medicinskoj akademiji pod imenom V.I.I.M.Sechenova Nonna Arsentievna Tiukavkina. Sa grupom kolega organizovala je seriju in vitro eksperimenata (izvan živog organizma, u epruveti) i in vivo (unutar živog organizma, ćelija) i otkrila:
• dihidrokvercetin, u zavisnosti od doze, u stanju je da gotovo u potpunosti suzbije adheziju
(agregaciju) trombocita ;
• flavonoid smanjuje stvaranje trombocita sekundarnim proizvodom oksidativnih procesa
u telu – malondialdehidom; postoji verzija da ovaj drugi doprinosi trenutno primećenoj
mutaciji koronavirusa, jer obrazuje jedinjenja sa DNK;
• biljna supstanca smanjuje viskoznost krvi zbog činjenice da sprečava nakupljanje eritrocita
– najbrojnijih krvnih zrnaca koje isporučuju kiseonik u sve organe i tkiva i oduzimaju ugljen-
dioksid; povećava njihovu sposobnost da promene svoj oblik kako bi se ugurali u najuži
kapilar i isporučili hranljive materije i kiseonik svim ćelijama.
Važna činjenica je da organizam dihidrokvercetin u potpunosti apsorbuje čak i u vrlo velikim dozama i ne akumulira se u njemu.
Ali blagodati dihidrokvercetina u koronavirusu nisu ograničene na ovo. Da bismo razumeli kako još jedan flavonoid može da pomogne zaraženom pacijentu, recimo malo o mehanizmu dejstva virusa na krv.
Kineski naučnici su otkrili da je nekoliko nestrukturnih proteina kodiranih u RNK virusa SARS-CoV-2 sposobno da istiskuje gvožđe iz molekula hemoglobina, zamenjujući njegove jone, i time narušava funkciju transporta kiseonika krvlju i izaziva kiseoničko gladovanje tkiva i organa. Gvožđe koje ulazi u krvotok izaziva ozbiljna oksidativna oštećenja pluća.
Dihidrokvercetin je jedan od najmoćnijih antioksidanata. Da ne bude neutemeljeno, recimo da antioksidativna aktivnost flavonoida, prema studijama dve nezavisne američke laboratorije, iznosi 32743,81 µM TE / g. Ovo je više od 11 puta više nego kod ostalih poznatih antioksidanata.
Razređivanjem guste krvi u koronavirusu, dihidrokvercetin time eliminiše zagušenja u kapilarima, što dovodi do normalizacije acido-bazne ravnoteže. Zašto je važno? Nepravilna ishrana, povećana konzumacija proteinske hrane, šećera, alkohola, pića kao što su kola, beli hleb i neka druga hrana doprinose pomeranju pH krvi ka oksidaciji.
U kiselom okruženju, leukociti – ćelije imunog sistema – se smanjuju, smanjuju veličinu, postaju neaktivni i prestaju da obavljaju svoju zaštitnu funkciju. Obično se slobodno kreću u krvi i apsorbuju patogene mikroorganizme. Studija žive kapilarne krvi pod mikroskopom pokazala je da se nakon uzimanja flavonoida leukociti ispravljaju, obnavljaju se njihove funkcije.
Lekove na bazi dihidrokvercetina lako je pronaći na policama savremenih apoteka. Dihidrokvercetin Plus se dobro dokazao. Flavonoid je u svom sastavu ojačan poznatim antioksidansima – vitaminima C i E. Prema zapažanjima profesora N. A. Tiukavkina, upravo ovaj odabir komponenata daje najveći terapeutski efekat.
Svojevremeno je bugarski vidovnjak predvideo da će lek za „nepoznatu bolest“ doći iz Sibira. Da li je mislila na dihidrokvercetin?
Literatura:
1. Song J.-C., Vang G., Zhang V., Zhang I., Li V.-K., Zhou Z. Kineski konsenzus stručnjaka o dijagnozi i lečenju disfunkcije koagulacije u COVID-19 // Militari Medical Research.-2020. – V. 7.
2. Liu Ks., Zhang Ks., Ksiao I., Gao T., Vang G., Vang Z., Zhang Z., Hu I., Dong K., Zhao S., Iu L., Zhang S., Li H ., Li K., Chen V., Bian Ks., Mao K., Cao C. Trombocitopenija izazvana heparinom povezana je sa visokim rizikom smrtnosti kod kritičnih pacijenata sa COVID-19 koji se leče heparinom. URL: https://vvv.medrkiv.org/content/ 10.1101/2020.04.23.20076851v1.article-info (datum pristupa 14.12.2020)
3.Kubatiev A.A., Iadigarova Z.T., Rudko I.A., Tiukavkina N.A., Bikov V.A. – 1999. – br. 3. – S. 47- 51.
4.Plotnikov M.B., Maslov M.Iu., Aliev O.I., Vasiliev A.S., Tiukavkina N.A. Korekcija sindroma povećane viskoznosti krvi u uslovima cerebralne ishemije kod pacova sa kompleksom divertina i askorbinske kiseline // Ekperimental and Clinical farmakologija. – 1999. – T. 62, br. 6. – S. 45–47.
Autor: Loginova N.A.
Recenzent: refleksolog A. N. Kurus