SVE O DIHIDROKVERCETINU PLUS

Dvostruki nobelovac Linus Pauling, koji je živeo 93 godine i na sopstvenom primeru dokazao da je moguće izaći na kraj sa bolešću i nemoći bez pomoći lekova, tvrdio je da je godišnja potrošnja dihidrokvercetina u količini od nekoliko grama godišnje, posebno u kombinacija sa vitaminom C, doprinosi stvarnom produženju aktivnog života za 20-25 godina.[1]

Stvar je u tome, što saglasno jednoj od najboljih u današnje vreme, teoriji starenja (njeni autori su D. Harman, 1956, N. Emanuel, 1958), ovo poslednje nastaje usled nagomilavanja oštećenja u ćelijama izazvanih slobodnim radikalima sa vremenom.[2-4]. Reakcije oksidacije u telu su stalno praćene formiranjem aktivnih vrsta kiseonika. Normalno, sopstveni antioksidativni sistem osobe lako se nosi sa njima: njihov višak se eliminiše posebnim enzimima – dismutazom, katalazom i peroksidazom. Preostale radikale neutrališe u ćeliji vitamin C, a spolja vitamini A i E. Zbog toga Parafarm proizvodi dihidrokvercetin u kombinaciji sa ovim vitaminima.

Međutim, problem savremenog čoveka je što je faktora koji povećavaju broj slobodnih radikala u organizmu (izloženost zračenju, pušenje, stres, uzimanje određenih lekova, loša ekologija, loša ishrana i dr.) iz godine u godinu sve više, a antioksidanata u našoj hrani je sve manje.

U ovoj situaciji, uzimanje dihidrokvercetina može postati pravi spas. U 2008-2009, dve nezavisne američke laboratorije su dokazale da supstanca nadmašuje svoje najbliže konkurente 11 ili više puta u svojoj antioksidativnoj aktivnosti [5]. Kako se bioflavonoid bori protiv slobodnih radikala? Ispostavilo se da je supstanca u stanju da presreće reaktivne vrste kiseonika, a takođe formira komplekse sa jonima metala, koji ubrzavaju oksidativne procese [6].

Poboljšanje funkcionalnog stanja kardiovaskularnog sistema

Zdravi krvni sudovi su jedan od najvažnijih uslova za dobrobit čoveka. Oni isporučuju hranljive materije i kiseonik ćelijama tela. Stručnjaci kažu da je svaka bolest nekako povezana sa poremećenom cirkulacijom krvi, usporavanjem ili zaustavljanjem njenog toka i istovremenom inhibicijom kretanja međućelijskih tečnosti. Patogeni mikroorganizmi lakše prodiru u tkiva i organe ako krv jedva teče. Poznati domaći naučnik i istraživač A. S. Zalmanov je napisao: „Ključ svih ćelijskih degeneracija opšte patologije je nedostatak kapilarnog navodnjavanja u telu“ [7].

Obnavljanje protoka krvi u kapilarima, njihove propustljivosti, jačanje krvnih sudova, kao i poboljšanje reoloških svojstava krvi (viskoznost i stabilnost) ključ je uspešnog lečenja bilo koje bolesti. I tu je zaista neprocenjiva pomoć koju dihidrokvercetin može pružiti.

Dokazano je da dihidrokvercetin:

-inhibira razvoj bilo kog inflamatornog procesa, uključujući upalu vaskularnog zida – glavni uzrok razvoja ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti prema D. Landell-u [8];

-smanjuje viskozitet krvi [9]; produžava život kapilara i aktivira njihov rad zbog zaštite ćelijskih membrana [10];

-obnavlja propustljivost zidova krvnih sudova i kapilara [10];

-poboljšava cirkulaciju krvi, uključujući i kapilare [11];

-štiti ćelijske membrane, uključujući krvne ćelije i ćelije koje oblažu krvne sudove iznutra, od uništenja [10];

-skoro 50% smanjuje aktivnost enzima odgovornog za sintezu "lošeg" holesterola (lipoproteina niske gustine), čime se smanjuje koncentracija ovog drugog u krvi [12];

-značajno smanjuje nivo glukoze u krvi i povećava otpornost krvnih sudova na njeno štetno dejstvo (A. A. Uminski, 2007) [13].

Razređivanje krvi: kako dihidrokvercetin nadmašuje aspirin

Da bismo razumeli kako dihidrokvercetin i aspirin, veoma poznat svim ljudima sa srčanim problemima, utiču na viskoznost krvi, podsetimo se šta ova fiziološka tečnost predstavlja. Krv je neka vrsta suspenzije, koja se sastoji od tečnog medijuma – plazme i suspenzije ćelija. 93% ovih ćelija su crvena krvna zrnca – crvena krvna zrnca koja isporučuju kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen-dioksid iz tkiva u pluća. Normalno, membrane eritrocita i unutrašnji zid krvnih sudova nose negativno naelektrisanje. Ovo ne dozvoljava krvnim ćelijama da se približe jedna drugoj i vaskularnom zidu (elektrosprej). Činjenica je da se prema zakonima fizike, naelektrisanja istog imena (+ i +, – i -) međusobno odbijaju, suprotna naelektrisanja (+ i -) privlače. Ako površina eritrocita izgubi svoj negativni polaritet, crvena krvna zrnca počinju da se drže zajedno (agregiraju) jedna sa drugom, u kapilarima se formiraju blokade koje blokiraju protok krvi. Dostava hranljivih materija i kiseonika u tkivo je poremećena. Rezultat asocijacije crvenih krvnih zrnaca je povećanje viskoziteta krvi, tromboza i usporavanje krvotoka. A ovo je, kao što smo već rekli, podsticaj za razvoj mnogih bolesti.

Dokazano je da dihidrokvercetin blokira uklanjanje naelektrisanja iz eritrocita, čime sprečava adheziju crvenih krvnih zrnaca i stvaranje krvnih ugrušaka [14]. Urađena je studija o efikasnosti upotrebe dihidrokvercetina u rehabilitaciji pacijenata sa koronarnom bolešću koji su operisani na koronarnim sudovima radi obnavljanja cirkulacije krvi [15]. Utvrđeno je da bioflavonoid ubrzava kretanje krvi kroz mikrosudove, smanjuje broj patoloških inkluzija u eritrocitima, smanjuje adheziju crvenih krvnih zrnaca, slabi kongestiju, pomaže u otklanjanju mikroskopskih vaskularnih lezija.

Proučavanje uticaja terapijskih doza aspirina na viskozitet krvi sproveli su istraživači Jaroslavskog državnog pedagoškog univerziteta po imenu I.I. K. D. Ushinski I. A. Tihomirova, E. P. Petročenko, S. G. Mihajlova [16]. Ispostavilo se da supstanca koja se široko koristi u savremenoj kardiologiji:

– za 24,3% povećava stepen adhezije (agregacije) eritrocita;

– povećava viskozitet krvi za 17,9%;

– smanjuje protok krvi za 44,6%.

Naučnici su uspeli da otkriju samo jedan pozitivan efekat aspirina koji, međutim, ni na koji način nije uticao na protok krvi: povećanje deformabilnosti crvenih krvnih zrnaca. Činjenica je da je prečnik crvenih krvnih zrnaca 2 puta veći od lumena kapilara. Da bi stigli do udaljenih delova cirkulatornog sistema, eritrociti moraju da promene oblik, deformišu se i bukvalno jedan po jedan puze kroz kapilare, pritiskajući im zidove. Kako su naučnici A. A. Kubatiev i N. A. Tjukavkina dokazali 1999. godine, bioflavonoid smanjuje agregaciju trombocita, što je važno za prevenciju srčanog udara. Sve ovo čini Dihidrokvercetin Plus efikasnim sredstvom za prevenciju brojnih vaskularnih bolesti! Prednosti dihidrokvercetina u odnosu na aspirin su očigledne.

Poboljšava metabolizam kostiju

Neke studije dihidrokvercetina pokazuju da supstanca može pozitivno uticati na metabolizam kostiju – procese postepenog obnavljanja koštanog tkiva. Grupa naučnika iz Austrije, Švedske i Španije M. Satue , M. _ delMarArriero , M. _ Monjo , J. _ M. _ Ramis je 2013. godine omogućio da se ustanovi da bioflavonoid inhibira formiranje koštanih ćelija koje uništavaju koštano tkivo – osteoklaste – i njihovu aktivnost. Istovremeno, promoviše formiranje osteoblasta – koštanih ćelija koje vrše restauraciju koštanog tkiva [17]. Studija iz 2017. ( I. J . Vang , H. K. Zhang et al. ) takođe je pokazala da je dihidrokvercetin u stanju da stimuliše transformaciju mezenhimalnih matičnih ćelija koštane srži u osteoblaste [18].

U novembru 2018, grupa kineskih naučnika C. Cai , C. _ Liu , L. _ Zhao i kolege su sproveli eksperiment na miševima [19]. Ženkama su uklonjena oba jajnika. Mesec dana kasnije zabeležen je značajan gubitak trabekularne koštane mase kod glodara. Jedan deo životinja je počeo da dobija fiziološki rastvor, drugi – dihidrokvercetin. Unošenje bioflavonoida u eksperimentalnoj grupi je dovelo do značajnog povećanja gustine kostiju, što nije primećeno u kontrolnoj grupi.

Istraživanje u vitro od istih specijalista su pokazali da dihidrokvercetin inhibira formiranje osteoklasta i inhibira funkciju imenovane ćelije. Naučnici veruju da se supstanca može koristiti u lečenju postmenopauzalne osteoporoze.

Zaštita nervnih ćelija i normalizacija kognitivnih funkcija

Utvrđeno je da dihidrokvercetin doprinosi povećanju kvantiteta i kvaliteta veza nervnih ćelija u glavnim delovima mozga i na taj način sprečava napredovanje neurodegenerativnih patologija i poboljšava pažnju, pamćenje i razmišljanje.

U Institutu za ljudski mozak Ruske akademije medicinskih nauka organizovano je istraživanje o efikasnosti upotrebe bioflavonoida kod osoba sa hroničnom cerebrovaskularnom insuficijencijom. 29 ljudi starosti 66–69 godina uzimalo je pomenutu supstancu u dozi od 80 mg dnevno tokom 3 nedelje. Došlo je do smanjenja težine emocionalnih poremećaja, glavobolje, vrtoglavice, manifestacija neuropsihičke iscrpljenosti i fizičke iscrpljenosti. Poboljšani su pokazatelji pažnje, radne memorije, intelektualne i asocijativne aktivnosti [20].

Britanski naučnici sa Univerziteta Reding J. Robert , A. _ Villiams , P. _ E. _ DŽeremi i kolege u eksperimentima na životinjama (muški pacovi) su pokazali da oralna primena dihidrokvercetina ima isti efekat na mozak (izaziva slične promene u električnoj aktivnosti mozga) kao i poznati lekovi za lečenje degenerativnih i mentalnih bolesti mozga (senilna demencija, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, depresija).

Selegilin, Galantamin, Takrin, Amantadin, Amitriptilin, Imipramin i Memantin [21]. Ove supstance imaju širok spektar neželjenih efekata. Za razliku od njih, bioflavonoid je apsolutno bezbedan. Ovi rezultati nam omogućavaju da klasifikujemo dihidrokvercetin kao jedinjenje sa antidepresivnim i antiparkinsoničkim svojstvima.

Specijalisti Tomskog nacionalnog istraživačkog medicinskog centra Ruske akademije nauka M. B. Plotnikov, S. V. Logvinov, N. V. Pugačenko, sprovodeći eksperimente na pacovima, dokazali su da bioflavonoid u kombinaciji sa vitaminom C značajno smanjuje broj ireverzibilnih promena u neuronima tokom cerebralne ishemije, poboljšava efikasnost misaonog organa [22]. A sa oštećenjem mozga uzrokovanom poremećenom cerebralnom cirkulacijom, supstanca u kombinaciji sa askorbinskom kiselinom može smanjiti vrtoglavicu i umor, poboljšati kognitivne funkcije.

Poboljšanje vida

Dihidrokvercetin može pružiti neprocenjivu pomoć u lečenju oftalmoloških bolesti. Supstanca povećava oštrinu vida, poboljšava osetljivost i provodljivost optičkog nerva, obnavlja oštećeno tkivo oka, jača mišiće i ligamente, sprečava krvarenja u retini organa vida, promoviše njegovu brzu resorpciju, ublažava umor i spazam akomodacije, poboljšava vid u sumrak.

Profesor, dr I. G. Ovechkin i kolege su predložili upotrebu dijetetskih suplemenata sa dihidrokvercetinom za korekciju funkcionalnih poremećaja organa vida [23]. Naučnici su sproveli studiju u kojoj su učestvovale 152 osobe: 30 njih su bili pacijenti sa zamorom vida (astenopijom), 122 su bili predstavnici profesija koje zahtevaju značajno naprezanje očiju (vozači, borbeni piloti, profesionalni korisnici računara). Neki od njih su činili eksperimentalnu grupu. Prepisan im je dodatak terapiji sa dihidrokvercetinom. Drugi deo – učesnici kontrolne grupe – nastavili su da rade svoj uobičajeni posao i nisu ništa uzimali. U prvoj grupi došlo je do povećanja oštrine vida na daljinu (zapaženo 71% učesnika), subjektivnog osećaja poboljšanja vida (zabeležilo 81% ispitanika), poboljšanja vida u sumrak i prilagođavanja mraku (71%), povećanje "kvaliteta vizuelnog života" (90%), smanjenje vizuelnog umora (69%). Nivo vizuelnih performansi je povećan za 1,2-8,4%. Godine 2005. The Journal of biološki hemije objavio studiju B. F. _ Godli , F. _ A. _ Shamsi i drugi naučnici o zaštitnom dejstvu dihidrokvercetina na ljudske retinalne ćelije pod ultraljubičastim zračenjem [24]. Kulture humanih epitelnih ćelija retine bile su izložene vidljivoj svetlosti (390-550 nm pri snazi od 2,8 mV/cm2) tokom 6 sati. Nekim od ovih ćelija je prethodno dodat dihidrokvercetin u količini od 10 mg. Ispostavilo se da je bioflavonoid tokom čitavog eksperimenta obezbedio potpunu zaštitu proteina sočiva oka. Činjenica je da je sočivo 98% sastavljeno od proteina. Ovi proteini se lako oštećuju slobodnim radikalima i koaguliraju. Sočivo gubi svoju transparentnost, razvija se katarakta. Kao što je gore pomenuto, dihidrokvercetin je snažan antioksidans.

Uništavanje patogenih bakterija i virusa

Poznati naučnik, naturopat, gerontolog, dr A. S. Zalmanov je o lečenju zaraznih bolesti rekao: „Pre nego što primenite antibiotski tretman, pustite da polibiotici deluju. Da biste to uradili, potrebno je da obnovite cirkulaciju krvi u kapilarama, odnosno očistite krv, obnovite njenu cirkulaciju, uklonite štetne materije iz krvi, otvorite put za fagocitozu, operite mikrobe cirkulišućom plazmom ; tada će lepiti, precipitirati (preneti molekule stranih mikroorganizama, virusa u sediment), neutralisati i eliminisati napadajuće mikrobe, kao što voda u reci eliminiše svoje nečistoće, jer u svakoj kapi krvi ima više antitela nego u svim laboratorijama sveta. Dihidrokvercetin se takođe lako nosi sa ovim zadacima. Supstanca ne samo da poboljšava cirkulaciju krvi u kapilarima, čisti je od štetnih nečistoća („lošeg“ holesterola, glukoze), već ima i sposobnost da ubije neke vrste patogenih bakterija i virusa, a takođe podstiče razvoj i rast mlečne kiseline mikroflora. To su dokazali rezultati studije stručnjaka sa Sveruskog naučno-istraživačkog instituta za mlečnu industriju [25]. Naučnici su uzorke sterilizovane kreme sa masenim udelom masti od 10% inficirali raznim vrstama patogenih ili mlečnokiselinskih bakterija. Zatim je jednom delu dobijenog proizvoda (eksperimentalni uzorci) dodat dihidrokvercetin u količini od 200 mg/kg (0,02%). U drugom (kontrolni uzorci) bioflavonoid nije uveden.

Rezultati:

Mikroorganizmi Rezultati (eksperimentalni uzorci) Patogena

1. Escherichiacoli (uzročnik bolesti genitourinarnih organa) smrt 11,8% bakterija

2. Salmonella (uzročnik salmoneloze) nema smrti

3. Staphylococcusaureus (uzročnik gnojno-inflamatornih procesa) smrt – 91% bakterija

4. Listerija monocytogenes (uzročnik listerioze) smrt – 30% Mlečna kiselina Struktura bakterijskih ćelija je ostala nepromenjena; postojala je veća stopa vitalnosti ćelija u poređenju sa kontrolnim uzorcima. Broj preživelih ćelija odgovara GOST R 5133199

5. Lactobacillusbulgaricus („bugarski štap“)

6. Streptococcusthermophilus

7. Kombinacija Lactobacillusbulgaricus i Streptococcusthermophilus u odnosu 1:4

U studiji iz 2009. godine H. Kuspradini i T. _ J. _ Mitsunaga, pokazalo se da u koncentraciji od 9,3-42,7 μg/ml dihidrokvercetin inhibira rast uzročnika karijesa, bakterije Streptococcus sorbinus , a u koncentraciji od 27,4-57,3 µg/ml inhibira aktivnost enzima GTaze koji proizvode kariogene bakterije [26]. Ovaj enzim proizvodi visoko viskozne, nerastvorljive polisaharide, koji, poput lepka, čvrsto prijanjaju mikrobe na površinu zuba. Naučnici preporučuju upotrebu bioflavonoida kao efikasnog sredstva za prevenciju karijesa. Specijalisti Istraživačkog instituta za grip Severozapadnog ogranka Ruske akademije nauka O. I. Kiselev, V. A. Babkin i kolege su 2010. godine istraživali antivirusna svojstva dihidrokvercetina [27]. 20 belih miševa je prethodno inficirano smrtonosnim virusima gripa A i B. Deset životinja (eksperimentalna grupa) je ubrizgano dihidrokvercetin. Preostali glodari (kontrolna grupa) nisu primili bioflavonoid. Posle 15 dana, rezultati posmatranja su sumirani. Ispostavilo se da je u eksperimentalnoj grupi mortalitet među eksperimentalnim životinjama bio značajno manji nego u kontrolnoj grupi, a očekivani životni vek, naprotiv, bio je veći. Zaštitni efekat dihidrokvercetina bio je uporediv sa aktivnošću referentnog leka "Remantadin", a u slučaju gripa A čak ga je premašio. Zaštitna aktivnost bioflavonoida protiv virusa gripa B bila je uporediva sa onim Ribavirina. Naučnici primećuju da je u praksi izuzetno retko da se nosi sa tako visokim dozama gripa – to ukazuje na visoku zaštitnu aktivnost dihidrokvercetina u lečenju gripa kod ljudi.

Povećanje imuniteta

Imunomodulatorna svojstva dihidrokvercetina se sprovode kroz normalizaciju antioksidativnog sistema tela. Utvrđeno je da bioflavonoid doprinosi:

-aktivaciji proizvodnje antitela i interferona, kao i posebnih ćelija imunog sistema – T-helera i neutrofila (obezbeđuju imuni odgovor na napad virusa i bakterija);

-zaštiti DNK ćelije od metaboličkih proizvoda;

-povećanju otpornosti sluzokože i kože na infekcije;

-smanjenje štetnog dejstva infekcije na tkiva tela i aktivnost zapaljenog procesa;

-delimično obnavljanje poremećenih funkcija fagocita (ćelije imunog sistema koje apsorbuju bakterije, viruse, umiruće i mrtve ćelije) i

-koncentracije dendritskih ćelija (ukazuju na strane antigene drugim ćelijama imunog sistema), kao i specifičnih proteina imunog sistema.

Specijalisti Centra za istraživanje raka po imenu N. N. Blokhin RAMS, kao i Moskovska medicinska akademija. IM Sechenov preporučuje upotrebu antioksidanata u kompleksnoj terapiji raka [28]. Dihidrokvercetin poboljšava kvalitet života pacijenata, smanjuje ispoljavanje toksičnih neželjenih efekata hemoterapijskih lekova, reguliše stvaranje i neutralizaciju slobodnih radikala i ima imunomodulatorno dejstvo [29].

Prema studiji mamologa, onkologa, dr. S. Ch. Maikoparova, kada su koristili hemoterapiju u kombinaciji sa dihidrokvercetinom, pacijenti su imali mnogo manje šanse da dožive simptome: gubitak apetita, mučninu, povraćanje, poremećaj sna, infektivne komplikacije, znojenje, opštu slabost, poremećaj srčanog ritma, bol u srcu, stomaku, područja hipohondrija. Povećana je radna sposobnost, fizička aktivnost, pojavio se osećaj naleta snage, poboljšalo se raspoloženje, pojavilo se interesovanje za okolinu [30].

Dejstvo snažnog prirodnog antioksidansa i angioprotektora u Dihidrokvercetinu Plus je dopunjeno i pojačano antioksidativnim vitaminima E i C. Biokompleks obezbeđuje pouzdanu prevenciju bolesti izazvanih delovanjem slobodnih radikala i vaskularnih patologija, usporava proces starenja u telu i produžava period aktivnog života.

Literatura:

1. Pauling L. Kako živeti duže i osećati se bolje. – NJujork: NI: Avon Books, 1986.

2. Harman D. Teorija slobodnih radikala starenja: efekat inhibitora slobodnih radikala na stopu mortaliteta mužjaka LAF, miševa // Journal of Gerontologi. 1968 Vol. 23. P. 476-482.

3. Harman D. Teorija slobodnih radikala o starenju // Mutation Research. 1992 Vol. 275 (3–6). P. 257–266.

4. Emanuel NM Slobodni radikali i delovanje inhibitora radikalnih procesa u patološkim stanjima i starenju u živim organizmima i čoveku // Kuarterli Reviev of Biophisics. 1976 Vol . 9.P. _ _ 283–308.

5. Kostiria O.V., Korneeva O.S. O izgledima za upotrebu dihidrokvercetina u proizvodnji proizvoda sa produženim rokom trajanja. Vestnik VGUIT. 2015. broj 4. str. 165–170.

6. Topal F., Nar M., Gocer H., Kalin P., Kociigit UM, Gulcin I., Alvasel SH Antioksidativna aktivnost taksifolina: odnos aktivnost-struktura // Journal of Enzime Inhibition and Medicinal Chemistri. 2016 Vol . 31(4). P. _ 674–683.

7. Zalmanov A.S. Tajna mudrost ljudskog tela. Duboka medicina – Sankt Peterburg: Nauka. Sankt Peterburg Department , 1991. – 240 str.

8. Gupta MB, Bhalla TN, Gupta GP, Mitra CR, Bhargava KP Anti-inflamatorna aktivnost taksifolina // Japanski časopis za farmakologiju. 1971 Vol . 21(3). P. _ 377–382.

9. Plotnikov M. B., Tjukavkina N. A., Aliev O. I., Maslov M. Iu., Alifirova V. M., Vasiliev A. S., Plotnikov D. M. Klinička efikasnost novog hemoheološkog preparata "Askovertin" kod pacijenata sa discirkulatornom encefalopatijom i // P Journal of Nechiachiurologi. S. S. Korsakov. 2004. br. 12. str. 33–37.

10. Kolkhir V.K., Tiukavkina N.A., Bikov V.A. et al. Dikvertin je novi antioksidans i sredstvo za zaštitu kapilara // Chemical Pharmaceutical Journal. 1995. № 9. S. 61–64.

11. Plotnikov M. B., Maslov M. Iu., Aliev O. I., Vasiliev A. S., Tjukavkina N. A. et al. Pretraga i proučavanje biljnih lekova sa hemoreološkom aktivnošću // Tromboza, hemostaza i reologija. 2000. № 3. S. 32–35.

12. Theriault A., Vang K., Van Iderstine SC, Chen B., Franke AA, Adeli K. Modulacija sinteze i sekrecije hepatičnih lipoproteina pomoću taksifolina, biljnog flavonoida // Journal of Lipid Research. 2000 Vol . 41.P. _ _ 1969–1979

13. Uminski A. A., Khavsteen B. Kh., Bakaneva V. F. Biohemija flavonoida i njihov značaj u medicini: monografija. – Puščino: Photon-vek, 2007. – 262 s.

14. Proučavanje hepatoprotektivnog dejstva i uticaja na protok krvi dihidrokvercetina pri konzumiranju toksične doze alkohola (votke) / Medicinski radiološki naučni centar, NPK "Medbiofarm", – Obninsk, 2008.

15. Proučavanje efikasnosti dihidrokvercetina u kompleksnim programima medicinske rehabilitacije pacijenata sa koronarnom bolešću nakon revaskularizacije miokarda u sanatorijumskoj fazi. URL : https :// refdb . ru / look /2609445. html

16. Tihomirova I. A., Petrochenko E. P., Mikhailova S. G. Uticaj aspirina na reološka svojstva krvi u normalnim uslovima i tokom ishemije srčanih sudova // Iaroslavl Pedagogical Bulletin. Series Prirodno nauka . Bioloških nauka . 2009. Izdanje . 1. S. 98–102.

17. Satue M., del Mar Arriero M., Monjo M., Ramis JM Kvercitrin i taksifolin stimulišu diferencijaciju osteoblasta u ćelijama MC3T3-E1 i inhibiraju osteoklastogenezu u ćelijama RAV 264.7 // Biohemijska farmakologija. 2013. Vol. 86(10). P. 1476–1486.

18. Vang IJ, Zhang HK, Han HL, Zou II, Gao KL, Iang GT Takifolin poboljšava osteogenu diferencijaciju mezenhimalnih matičnih ćelija ljudske koštane srži delimično putem NF-kappa B puta // Biochemical and Biophisical Research Communications . 2017 Vol. 490. P. 36–43.

19. Cai C., Liu C., Zhao L., Liu H., Li V., Guan H., Zhao L., Ksiao J. Effects of Takifolin on Osteoclastogenesis in vitro i in vivo // Frontiers in Pharmacologi. 2018 URL : https :// vvv . frontiersin . org / articles /10.3389/fphar.2018.01286/full _ _ _

20. Sveobuhvatna klinička i psihofiziološka studija terapijskih efekata dijetetskih suplemenata „KAPILARA“ kod neuroloških pacijenata sa hroničnom cerebrovaskularnom insuficijencijom / Institut za ljudski mozak RAN. – Sankt Peterburg, 2001. – 2 s.

21. Villiams RJ, Spencer JPE Flavonoidi, kognicija i demencija: Akcije, mehanizmi i potencijalna terapijska korisnost za Alchajmerovu bolest // Free Radical Biologi and Medicine. 2012 Vol . 52(1). P. _ 35–45.

22. Plotnikov M. B., Logvinov S. V., Pugachenko N. V., Maslov M. Iu., Aliev O. I., Tiukavkina N. A. Cerebroprotektivni efekti smeše dikertina i askorbinske kiseline // Farmakologija i toksikologija. 2000. br. 130 (11). str. 543–547.

23. Ovechkin I.G., Dergacheva L.I., Tikhonov V.P. Upotreba dijetetskog suplementa "Oculist" za korekciju funkcionalnih poremećaja organa vida. – Moskva, 2007. – 7 s.

24. Godlei BF, Shamsi FA, Liang F.-K., Jarrett SG, Davies S., Boulton M. Plavo svetlo izaziva oštećenje mitohondrijalne DNK i proizvodnju slobodnih radikala u epitelnim ćelijama // Journal of Biological Chemistri. 2005 Vol . 280 (22). P. _ 21061–21066.

25. Kostiria O.V., Korneeva O.S. O izgledima za upotrebu dihidrokvercetina u proizvodnji proizvoda sa produženim rokom trajanja. Vestnik VGUIT. 2015. br. 4. str. 165–170.

26. Kuspradini H., Mitsunaga T., Ohashi H. Antimikrobna aktivnost protiv streptococcus sobrinus i inhibitorna aktivnost taksifolina i nekih flavanonola na glukoziltransferazu ramnozidi iz kempasa ( koompassia malaccensis ) ekstrakti // Journal of Vood Science. 2009 Vol . 55.P. _ _ 308–313.

27. Kiselev O.I., Babkin V.A., Zarubaev V.V., Ostroukhova L.A. Sredstva za prevenciju i lečenje gripa A i B: patent 2380100 (RF). // B. I. 2010. br. 3.

28. Kushlinski N. E., Arzamastsev A. P., Babaian T. O., Rodionova G. M. Upotreba antioksidanata u kompleksnom lečenju pacijenata sa rakom // Farmacija. 1998. broj 3. str. 39–40.

29. Kontorshchikova K. N., Aliasova A. V., Maikoparova S. Ch. Patogenetička supstancija antitumorskog dejstva dihidrokvercetina // Nižnji Novgorodski medicinski časopis. 2008. br. 5. P. 116–118.

30. Aliasova A. V., Maikoparova S. M., Kontorshchikova K. N. Upotreba dihidrokvercetina kod pacijenata sa rakom dojke // Ks Russian Oncological Congress, 21–23.novembar-Moskva, 2006. – 2 s.